Vesti

Inteligentni proizvodni sistemi, digitalni blizanci, robotika, automatizacija i primena veštačke inteligencije u industriji bili su u fokusu 45. JUPITER konferencije, održane 9. i 10. maja na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Reč je o jednom od najznačajnijih naučno-stručnih skupova u oblasti proizvodnog mašinstva u Srbiji i regionu, koji više od pet decenija okuplja istraživače, profesore i stručnjake iz zemlje i sveta.

Konferencija je i ove godine potvrdila svoj značaj kao mesto razmene najnovijih naučnih rezultata i industrijskih iskustava, ali i kao forum na kojem se oblikuju budući pravci razvoja proizvodnih tehnologija i sistema.

Prema oceni učesnika, ovakvi skupovi imaju ključnu ulogu u povezivanju nauke i privrede, kao i u praćenju savremenih tehnoloških trendova, posebno u uslovima ubrzane digitalne transformacije industrije. U tom smislu, rezultati istraživanja prezentovani kroz 56 radova predstavljaju značajan doprinos i putokaz daljeg razvoja nauke i industrijske prakse u domenu proizvodnog inženjerstva.

Ključne poruke konferencije

„U svetu brzih tehnoloških promena i snažne ekspanzije veštačke inteligencije, naučne konferencije su možda važnije nego ikada, iako se uočava trend smanjenja broja skupova i interesovanja za njihovo održavanje“, istakla je dr Marija Gnjatović, državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, otvarajući 45. Jupiter konferenciju.

Kako je navela, u uslovima brzih tehnoloških promena, jedini način da se prati savremeni razvoj jeste stalna komunikacija i razmena znanja. „Veštačka inteligencija danas ne menja samo način dolaska do naučnih rezultata, već i sam proces inovacija i kreiranja politika, zbog čega je od ključnog značaja razumeti njene potencijale kroz otvorenu komunikaciju i stručnu diskusiju“, istakla je dr Gnjatović.

Podsetila je da su veštačka inteligencija i proizvodno mašinstvo prepoznati kao prioriteti Republike Srbije kroz Strategiju pametne specijalizacije. Istakla je značaj ulaganja u infrastrukturu za razvoj savremenih tehnologija, uključujući data centre, superkompjutere i naučno-tehnološke parkove, ali i u takozvanu „infrastrukturu 2.0“, koja obuhvata znanja i veštine, transfer tehnologije, razvoj biznisa i podršku realizaciji projekata. „Inovacioni sistem mora da počiva i na znanju i na infrastrukturi, jer samo tako možemo doći do konkurentnih i tržišno relevantnih rešenja“, rekla je državna sekretarka.

Ona je naglasila da Mašinski fakultet predstavlja primer dobre prakse u povezivanju nauke i privrede, ističući da inovacije nastale iz naučnoistraživačkog rada moraju biti u stalnoj komunikaciji sa privredom kako bi odgovorile na stvarne potrebe tržišta.

Na kraju obraćanja pohvalila je studente Katedre za proizvodno mašinstvo Mašinskog fakulteta, ističući njihove rezultate na takmičenjima, sajmovima i u razvoju inovacija, kao i njihovu sposobnost da na visokom nivou predstave svoj rad. „Ponosni smo na vaše studente, jer na najbolji način predstavljaju Mašinski fakultet i Srbiju u međunarodnom okruženju“, poručila je Gnjatović.

Učesnike konferencije  je pozdravio i dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Vladimir Popović, koji je ukazao na značaj dugogodišnje tradicije JUPITER konferencije.

„JUPITER je naša tradicija, ali u ovom vremenu, posebno poslednjih decenija, konferencije su izgubile na značaju, manje ih ima i teže ih je organizovati. Zato čestitke organzatorima na istrajnosti i na tome što ste uspeli da očuvate nešto što su započeli naši profesori. To je važno ne samo za JUPITER konferenciju, već i za Mašinski fakultet u celini“, naglasio je prof. Popović.

Govoreći o značaju proizvodnog mašinstva, on je istakao da Katedra za proizvodno mašinstvo predstavlja jedan od osnovnih temelja Mašinskog fakulteta i naučna oblast na kojoj je u velikoj meri građen njegov razvoj.

„Bez obzira na različita tumačenja istorijskog razvoja fakulteta, proizvodno mašinstvo ostaje jedan od njegovih stubova. Zato raduje činjenica da se Katedra za proizvodno mašinstvo poslednjih decenija veoma uspešno razvija, kako po zvanjima, tako i po godinama kolega koji na njoj rade. Sve to su osnove da nastavite u pravcu u kojem ste i krenuli“, naglasio je  dekan.

On je poručio da će Mašinski fakultet i ubuduće pružati punu podršku JUPITER konferenciji, podsetivši da su brojni profesori fakulteta godinama učestvovali u njenoj organizaciji i radu programskih i organizacionih odbora. „JUPITER konferencija je veoma važna za Mašinski fakultet i zato će uvek imati našu podršku“, poručio je, između ostalog, prof. Popović.

Direktor Inovacionog centra Mašinskog fakulteta, prof. dr Nenad Zrnić, izrazio je zadovoljstvo što je očuvana tradicija konferencije, koja se na Mašinskom fakultetu u Beogradu održava već decenijama kao jedan od prepoznatljivih naučnih skupova.

Posebno je istakao značaj Katedre za proizvodno mašinstvo, koja je, kako je naveo, ostala dosledna misiji organizovanja i očuvanja ove konferencije uprkos sve složenijim uslovima u kojima se naučni skupovi danas održavaju.

Govoreći o savremenim izazovima u naučno-istraživačkom radu, on je ukazao da se danas sve više radova publikuje u naučnim časopisima, dok je manji broj radova usmeren na konferencije. „Ipak, konferencije i dalje imaju izuzetnu vrednost, pre svega kao prostor za neposredno umrežavanje istraživača, razmenu ideja i razgovore licem u lice, koji često dovode do novih istraživačkih saradnji i inicijativa“, naglasio je direktor Inovacionog centra.

On je dodao da je upravo ta društvena i profesionalna komponenta konferencija od posebnog značaja, iako se ona danas sve više gubi u savremenom naučnom okruženju. Na kraju obraćanja, prof. Zrnić je poželeo uspešan rad učesnicima i nastavak uspešne tradicije konferencije i u narednim godinama.

U ime Programskog i Organizacionog odbora 45. JUPITER konferencije, učesnike je pozdravio prof. dr Saša Živanović, predsednik Organizacionog odbora.

On je izrazio zadovoljstvo što konferencija nastavlja dugu tradiciju i podsetio da se njeni ciljevi nisu menjali od osnivanja do danas, te da ona predstavlja centralno mesto za razmenu iskustava i naučnu i stručnu verifikaciju rezultata istraživačkog rada. Kako je naveo, JUPITER konferencija postoji već 51 godinu, pri čemu je prva konferencija održana 17. i 18. februara 1975. godine u Miločeru. Kako je naveo, u početku se konferencija održavala svake godine, dok se od 2012. godine organizuje svake druge godine.

Podsetio je i na značenje akronima JUPITER – „Jedinstveno upravljanje proizvodnim i tehnološkim resursima“, naglasivši da taj koncept i danas zadržava punu aktuelnost. „JUPITER konferencija je nacionalna konferencija sa međunarodnim učešćem i tako treba i da ostane. Važno je očuvati terminologiju na srpskom jeziku, u vremenu kada je u stručnoj i naučnoj javnosti sve više stranih termina i novih oblasti“, poručio je predsednik Organizacionog odbora.

Kako je naveo, u savremenim uslovima je sve teže obezbediti dovoljan broj radova, budući da se istraživači sve više okreću publikovanju u naučnim časopisima. Ipak, naglasio je, JUPITER konferencija beleži rast broja radova i učešća autora.

„Ove godine biće predstavljeno ukupno 56 radova, što predstavlja značajan uspeh i pokazuje da interesovanje za konferenciju raste. Posebno raduje učešće autora iz privrede i industrije, kao i kolega iz inostranstva, među kojima su i učesnici iz Poljske i Rusije“, istakao je on i svim učesnicima poželeo uspešan rad konferencije.

Prof. dr Saša Ranđelović, predsednik Izvršnog odbora Zajednice naučno-istraživačkih institucija proizvodnog mašinstva Srbije istakao je značaj kontinuiranog rada i povezivanja naučne zajednice u oblasti proizvodnog mašinstva.

On je naglasio da su aktivnosti Zajednice proizvodnog mašinstva i JUPITER konferencije međusobno tesno povezane i da se njihov rad prirodno prepliće, sa zajedničkim ciljem unapređenja naučnoistraživačkog rada i jačanja saradnje među institucijama.

Kako je naveo, tokom prethodne godine članstvo Zajednice je prošireno za 11 novih institucija, i uspešno je realizovana konferencija u Nišu, na kojoj je predstavljeno oko 80 prezentacija, čime su obeleženi važni jubileji – 40. konferencija proizvodnog mašinstva i 60 godina postojanja asocijacije. „Na taj način smo obeležili značajne godišnjice i potvrdili kontinuitet rada naše Zajednice“, istakao je Ranđelović.

Učesnike je pozdravio i prof. dr Ivan Božić, direktor Alumni fondacije Mašinskog fakulteta, koji je najavio prvu donatorsku konferenciju, koja će biti organizovana u saradnji sa Mašinskim fakultetom povodom 20 godina postojanja fondacije. Kako je poručio, cilj je da ovaj događaj preraste u tradiciju i da alumni zajednica aktivno doprinese unapređenju uslova rada i studiranja.

Sredstva prikupljena tokom donatorske večeri biće usmerena na obnovu najvećeg amfiteatra Mašinskog fakulteta, koji posle više od 65 godina nije prošao značajniju modernizaciju, a predstavlja jedan od najvažnijih prostora fakulteta.

Amfiteatar ima posebnu simboličku vrednost, jer predstavlja mesto prvih susreta studenata sa fakultetom, kao i prostor u kojem se održavaju najvažniji akademski događaji, sednice nastavno-naučnog veća, predavanja i ispiti. „Želja nam je da upravo alumni zajednica doprinese njegovoj obnovi i modernizaciji, kako bi ovaj prostor ostao dostojan značaja koji ima za sve nas“, poručio je on i pozvao sve zainteresovane da 30. oktobra, u okviru Dana Mašinskog fakulteta, učestvuju u ovom događaj.

Priznanja za doprinos razvoju konferencije

Svečani deo 45. JUPITER konferencije obeležila je dodela plaketa institucijama i kompanijama koje su svojom dugogodišnjom podrškom doprinele očuvanju tradicije i uspešnoj realizaciji ovog naučno-stručnog skupa.

Priznanja su ove godine dodeljena Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, Lola institutu, kao i kompanijama CPS – CAD Professional Systems, GIMATIC Balkan, INMOLD Group i Fadip merna tehnika.

Plakete je uručio predsednik Organizacionog odbora konferencije, prof. dr Saša Živanović. Priznanje Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija primila je dr Marija Gnjatović, državna sekretarka, dok su plakete u ime ostalih dobitnika preuzeli direktor Lola instituta dr Srećko Manasijević, direktor kompanije CPS – CAD Professional Systems dr Milan Bojanović, direktor kompanije GIMATIC Balkan Srđan Sparić i predstavnik kompanije INMOLD Group Đorđe Jeremić.

Integracija novih tehnologija u industrijsku praksu

Nakon svečanog dela usledila su plenarna predavanja. Plenarnu sesiju otvorila je prezentacija prof. dr Zorana Miljkovića, predsednika programskog i naučnog odbora konferencije, na temu „Empirijsko upravljanje autonomnih robotskih sistema – sopstveni razvoj“, koju je izložila prof. dr Milica Petrović. U predavanju su prikazani savremeni pristupi razvoju i upravljanju autonomnim robotskim sistemima.

Prof. dr Goran Devedžić održao je predavanje „Waiting for the Foundation (World) Model for CAx Technologies“, posvećeno aktuelnim pravcima razvoja fundamentalnih modela u oblasti računarski podržanih tehnologija. U nastavku programa predstavljen je rad autora prof. dr Steve Borojevića, prof. dr Branislava Sredanovića, prof. dr Đorđa Čiče, Milina Ganjanina, Jelene Marković i Dejana Vujasina pod nazivom „Izvod iz istraživanja u oblasti projektovanja tehnoloških procesa, savremenih metoda obrade i mašina alatki“.

Centralni stručni i naučni program 45. JUPITER konferencije obuhvatio je pet simpozijuma posvećenih najaktuelnijim oblastima proizvodnog mašinstva – od digitalizacije i robotizacije proizvodnje do aditivnih tehnologija, upravljanja proizvodnjom i menadžmenta kvalitetom.

Na 38. simpozijumu – „CIM u strategiji tehnološkog razvoja industrije prerade metala“ predstavljena su istraživanja iz oblasti inteligentnih proizvodnih sistema, primene veštačke inteligencije, Lean 4.0 koncepta i industrijske robotike. Radovi su ukazali na značaj digitalne transformacije za unapređenje produktivnosti, fleksibilnosti i održivosti proizvodnih sistema.

32. simpozijum – „CAD/CAM“ bio je posvećen računarski podržanom projektovanju i proizvodnji, sa posebnim akcentom na aditivne tehnologije, 3D štampu, razvoj novih materijala, reverzno inženjerstvo i digitalizaciju proizvoda i sistema. U okviru 41. simpozijuma – „NU, Roboti i fleksibilni tehnološki sistemi“ predstavljeni su radovi iz oblasti numerički upravljanih sistema, robotike, virtuelne obrade, simulacija i fleksibilnih proizvodnih rešenja. Istaknuta je ključna uloga robotike i automatizacije u razvoju industrije budućnosti.

Fokus 47. simpozijuma – „Upravljanje proizvodnjom u industriji prerade metala“ bio je na optimizaciji proizvodnih procesa, upravljanju industrijskim sistemima, evaluaciji dobavljača i unapređenju uslova rada u industrijskom okruženju. Na 25. simpozijumu – „Menadžment kvalitetom“ obrađene su teme iz oblasti metrologije, kontrole kvaliteta, numeričkih simulacija i biomedicinskog inženjerstva, uključujući istraživanja mernih sistema, energetskih i industrijskih procesa, kao i primenu inovativnih rešenja u medicini.

Iako tematski različiti, svi simpozijumi ukazali su na isti razvojni pravac – sve snažniju integraciju digitalnih tehnologija, veštačke inteligencije, automatizacije i naprednih proizvodnih metoda u industrijsku praksu. Predstavljeni radovi potvrdili su da domaća naučna i stručna zajednica aktivno prati svetske tehnološke tokove i kroz saradnju sa privredom doprinosi razvoju konkurentnih i inovativnih proizvodnih rešenja.